10. јула 2018. придружио сам се покрету „нитгабер“ – транспарентни инвалиди.
Трудимо се да помогнемо у промовисању социјалних права „транспарентних инвалида“, односно: људи попут мене, који пате од инвалидитета и тешких болести које нису видљиво видљиве споља – недостатак спољне видљивости који изазива озбиљну дискриминацију чак иу односу другим групама са инвалидитетом.
Придруживање покрету је отворено за све, а за то се можете обратити директорки, госпођи Татјани Кадучкин:
972-52-3708001. или: 972-3-5346644.
Недеља-четвртак између 11:00 и 20:00 по израелском времену – и ово је осим јеврејских празника и разних израелских празника.
ассаф бењамини – писац писма.
Сазнајте више:
пост Сцриптум. 1) Испод је писмо које сам послао компанији “Радет опрема и системи РДТ Екуипмент & Системс”:
—– Порука прослеђена —–од: Асаф Биниамини < ассаф197254@иахоо.цо.ил >
на: инфо@рдт.цо.ил < инфо@рдт.цо.ил > Послано: уторак, 16. август 2022. у 20:57:34 ГМТ+3 Предмет: Писма за „РДТ опрема и системи“ .
Предузећу „Редет опрема и системи“.
Велики поздрав:
Предмет: Сумњив телефонски позив.
Поштоване госпође/господо.
Данас, уторак, 16. августа 2022. у 14:00, примила сам телефонски позив на свој број телефона 972-2-6427757 од жене која се представила као ваша радница, која је течно говорила хебрејски и одлучно је одбила да се идентификује по имену. Према њеним речима, друштвени покрет у коме сам ја активан („нитгабер“ покрет – транспарентни инвалиди) је наводно од вас наручио једну или другу услугу мерења. Напоменућу да сам се током читавог разговора чуо дупло кад год сам говорио (да ли је могуће да је то намерно урађено да би ме збунило?). Напомињем да ми цела прича звучи веома чудно из два разлога:
а) Области деловања покрета „нитгабер“ – транспарентни инвалиди нису ни на који начин повезани са областима делатности Ваше компаније.
б) У нитгабер покрету никада нисмо наручили никакву услугу од вас.
А с обзиром на ове загонетне, а и сумњиве околности, није ми јасно зашто сте уопште донели одлуку да ме контактирате телефоном.
асаф бењамини,
Улица Костарике 115,
Улаз А-стан 4,
Кирјат Менахем,
Јерусалим,
ИЗРАЕЛ, поштански број: 9662592.
моји бројеви телефона: код куће-972-2-6427757. Мобиле-972-58-6784040.
Фак-972-77-2700076.
Пост сцриптум. А) Мој матични број: 029547403. Б) Моје е-маил адресе: 029547403@валла.цо.ил или: асб783а@гмаил.цом или: ассаф197254@иахоо.цо.ил или: асс.бениамини@иандек.цом или: ассаф 002@маил2ворлд.цом или: ассафффф@протонмаил.цом или : бениамини@вк.цом или: ассафбениамини@163.цом
2) Испод је писмо које сам послао „Тзеирим Боариму“ (хебрејски назив: покрет „запаљених младих људи“):
оффице@тзеиримбоарим.орг.ил
Поздрав покрету “Тзеирим Боарим”:
Следи порука у име госпође Татјане Кадочкин из покрета „нитгабер“.
Тема: покрет “нитгабер” (“транспарентни” инвалиди)
Пре отприлике деценију, ја, Шунка, основао сам покрет „нитгабер“, за „транспарентне“ инвалиде. Особе са инвалидитетом са високим процентом инвалидитета и неспособности за рад, а које нису ограничене у кретању.
Мој покрет броји и представља око 1300 људи из целе државе ИЗРАЕЛ, који имају инвалидитет у распону од 75% до 100%, који нису способни за рад и који немају сметње у кретању или им је потребно повећање процента инвалидитета . Покрет омогућава тим људима да пронађу сва своја права из целе државе ИЗРАЕЛ, а такође се даје одређена финансијска подршка онима којима је најпотребнија.
Наш покрет се бори за приступачно јавно становање и адекватне услове живота за поменуту групу становништва. Многи инвалиди који су неспособни за рад, који имају 75%-100% инвалидитет, али нису ограничени у кретању живе у жалосним условима.
Они не примају исте бенефиције као пензионери који такође примају додатак на приход. Односно, немају попусте при куповини лекова, попусте на рачун за струју, порез на имовину, попусте за путовање у градском превозу и помоћ при најму као пензионери, немају право на дотације за „грејање/хлађење“ и друго. . Другим речима, они немају право на скоро никакве бенефиције, упркос њиховој тешкој ситуацији. Штавише, они такође немају право на јавно становање упркос тешким условима у којима свакодневно живе.
Постоји суштинска разлика између различитих инвалидитета и верујемо да то не би требало да буде тако!
Инвалид са инвалидитетом, који има право на јавно становање и прима помоћ за кирију у износу од 3000 до 3900 НИС месечно.
Такође, инвалиди са сметњама у кретању добијају веће накнаде од инвалида које представља покрет, захваљујући додацима на основну накнаду, која између осталог укључује посебне услуге, додатак за мобилност и пратиоца и друго.
у таквој ситуацији, висина ових накнада достиже 15.000-17.000 НИС месечно. Али насупрот томе, инвалиди које представља покрет, који немају инвалидитет кретања, имају 75%-100% инвалидитет и нису способни за рад, добијају само 3211 НИС месечно само нето!
Из овога произилази да је ова група најсиромашније и најугроженије становништво у држави ИЗРАЕЛ!!!
Током година рада, срео сам се са многим званичницима из различитих партија у Кнесету (Парламенту ИЗРАЕЛ-а) иу разним владиним министарствима.
Али, нажалост, покрет већ деценију не успева да промовише предлог који би омогућио инвалидима који нису ограничени у кретању, који имају 75-100% инвалидитет и нису способни за рад, да добију јавни стамбени простор или у најмању руку да повећају износ помоћи коју добијају при изнајмљивању стана и да бар донекле побољшају услове живота.
У светлу горе наведеног, ја, Татјана Кадучкин, председница покрета „нитгабер“ (транспарентне особе са инвалидитетом),
Желео бих да се сретнем са вама, како бисмо промовисали овај пројекат и помогли овим људима да живе достојанственије и правилније.
Са благословом и великом надом, Татјана Кадучкин, председница покрета “нитгабер” (провидни инвалиди).
Телефон 1: 972-52-370-8001. Телефон 2: 972-3-534-6644.
Испод је порука коју сам оставио члану Кнесета (Парламента ИЗРАЕЛ) Мосију Разу – у коју сам стигао на састанак са њим у Кнесету. На састанак сам стигао у уторак, 20. априла 2021. у 13:30.
20.4.2021
Поздрав за члана Кнесета Мосија Раза.
Предмет: Стамбени проблем за инвалиде.
Драги господине.
Испод су бројна питања која се односе на популацију са инвалидитетом и ментално поремећену популацију (популацију у коју сам и ја укључен) која бих желео да покренем пред вама.
Занима ме у којој мери сте у могућности да промовишете ова питања и/или да извршите хитне законске измене у циљу побољшања наше ситуације, услова нашег лечења и наших шанси да преживимо и да се интегришемо у друштво.
Истаћи ћу да сам из претходног искуства научио да ће ми на састанцима оваквог типа бити речено пре него што стигнем да ћу добити дозволу да говорим како бих покренуо питања о којима желим да говорим – међутим на самом састанку ја неће добити дозволу да говорим ни на секунду – а ако покушам да говорим, не дај Боже, аутоматски ће се сматрати за веома озбиљну „сметњу“ и стога ће ме обезбеђење напасти и избацити веома агресивно – и ово чак када за тим нема потребе и када је потпуно непотребно, а и када је апсолутно јасно да никоме не представљам никакву „опасност“.
И знајући ову стварност, предајем вам ово писмо – за сваки случај и овај пут ће бити такво понашање према мени. Очигледно, сама чињеница да се усуђујем да говорим о невољи заједнице инвалида тумачи се као веома озбиљна претња – иако ми уопште није јасно коме или шта тачно прети. Остављам вас и запослене у вашој канцеларији са овим писмом – нећу га понети кући.
А сада за детаље о самим темама:
1) Проблем финансирања/плаћања закупнине – пре много година је утврђено (а није јасно од кога – међутим, вероватно је то неки државни службеник) да инвалиди који живе у заједници имају право на помоћ у износу од 770 шекела месечно у сврху плаћања кирије. Као што знамо, последњих година дошло је до веома значајног повећања цена станова у држави Израел – а као резултат тога, наравно, дошло је и до значајног повећања кирија. Међутим, износ помоћи од 770 НИС, који је пре много година одређен потпуно произвољно, и без икаквог објашњења и логике, не ажурира се. Нажалост, чак и након велике преписке (а говоримо о најмање неколико хиљада или чак десетинама хиљада писама, и нажалост за писца ових речи, ови бројеви уопште нису претерани), који су упућени свим могућим странама: Министарству грађевинарства и становања и његовим разним филијалама, другим владиним министарствима попут Министарства финансија и премијера. Канцеларија, многи новинари са којима је писац овог документа лично разговарао, Многи адвокати, па чак и истражне канцеларије и амбасаде страних држава – ништа не помаже – и као резултат тога, износ помоћи се не ажурира, многи инвалиди су бачени у на улици и тамо пронађу своју смрт од глади, жеђи или хладноће зими и алтернативно од топлотног удара или дехидрације лети. Треба напоменути да су организације за искоришћавање права попут удружења „Јадид“ (које, као што знамо, затворена пре неколико месеци) или амбуланте правне помоћи на универзитетима и факултетима са којима је и писац овог чланка у контакту, никако не могу помоћи, а разлог за то је једноставан: износ помоћи од 770 НИС је предвиђен по закону, и организације за искоришћавање права могу помоћи само по постојећем закону, а једина адреса у случајевима када су законске промене неопходне је, као што знате, Кнесет. Али овде се ситуација само компликује: као што знамо, веома дуг период од више од две године нема функционалне владе, а Кнесет и Држава Израел су у стању, у ствари, континуиране прелазне владе. Директан и поражавајући резултат ове ситуације је непостојање могућности да се унесу суштинске измене закона које су хитно потребне – неке од њих детаљно описујем. Треба напоменути да чак и када су Кнесет и влада поступили по захтевима писца ових редова, као и по захтевима организација инвалида и многих других партија у вези са износом помоћи посланицима Кнесета, они су аутоматски су упућени на организације за искоришћавање права – и то иако сами посланици Кнесета добро знају да у овом случају организације за искоришћавање права не могу бити адреса већ само они сами.
2) Комуникација са станодавцем – постоји много случајева у којима особе са инвалидитетом имају потешкоћа у преговорима са станодавцем због разлога који се односе на њихову болест или инвалидитет. У овим ситуацијама од социјалних радника се захтева да делују као посредници – а велики део социјалних радника не може заиста да преузме ову улогу у сваком случају. И шта више: опсежна смањења стандарда радних места социјалних радника последњих година, у комбинацији са тешким условима рада, ниским платама, неадекватним третманом породица пацијената које их у многим случајевима доживљавају као, и неправедно,
3) Средства плаћања пацијената – постоје ситуације у којима се особа сели да живи у заједници након дужег боравка у болницама, а без животних навика које се сматрају нормативним као што је одлазак на посао, преузимање одговорности за вођење свог живота. , итд. Врло често су услови који се постављају као услов за потписивање уговора о закупу као што је Потписивање гаранцијског чека недостижни за људе у овој фази њиховог живота.Многи оквири лечења и рехабилитације који су постојали у прошлости (у једном од којих је писцу овог документа помогло пре око 26 година при изласку из болнице ради потпомогнутог живота) затворили су или значајно смањили обим Своје активности последњих година – нешто што може спречити рехабилитацију од људи који у овој фази свог живота неће моћи да напредују без ових основних терапијских и рехабилитационих омотача.
4) Проблем регулације – данас постоји потпуна неравнотежа када су у питању обавезе и права власника станова с једне стране и закупаца станова с друге стране. Постоји много закона који штите станодавце од једне или друге злоупотребе периода закупа која може бити од стране закупаца. С друге стране, не постоје закони који би заштитили људе који живе у становима од искоришћавања од стране станодаваца – па се као резултат тога у многим уговорима о закупу могу наћи скандалозне, драконске, а понекад чак и незаконите клаузуле – и нема закона у циљу заштите станара ових станова који су принуђени да потпишу ове уговоре. У многим случајевима,
Наравно, овај проблем је проблем становништва
Међутим, треба узети у обзир да је опхођење са станодавцима у овим ситуацијама природно теже за угрожене популације као што су инвалиди или болесни.
5) Потешкоће у информисању – постоје знатне потешкоће када је у питању изношење наведених потешкоћа и њихово излагање у јавности ради неопходних корекција. Актуелни приоритети разних медија које то питање готово да и не занима, расцепканост међу организацијама инвалида, невољност многих елемената друштва у којем живимо да активно учествују у покушајима да се ситуација исправи и побољша – све ово оптерећује и веома отежава напоре да се ови проблеми подигну на свест јавности на начин који ће приморати посланике Кнесета да унесу неопходне измене у законодавство уместо да наставе да игноришу и не раде ништа. Још једна потешкоћа постоји када је у питању подизање рекламне кампање:
6) Време чекања на лечење – много је случајева у којима особама којима до одређеног периода у животу уопште није била потребна помоћ служби за ментално здравље – већ услед тешких животних околности или трауматског или тешког догађаја једној или другој врсти потребна је помоћ стручњака у области менталног здравља – и наравно, у многим случајевима ово је привремена или једнократна помоћ, а не хронична. Данас су периоди чекања на лечење или психолошку помоћ веома дуги – а услед недостатка правовремене помоћи, стање људи може се непотребно погоршати. Улагање додатних средстава у јавни систем менталног здравља свакако може променити ситуацију. Мора се имати на уму да чак и са економске и буџетске тачке гледишта нема логике у таквом понашању: када људи
7) Стоматолошки третмани – Као што знате, у Држави Израел особа којој је потребан стоматолошки третман скоро увек одлази код приватних лекара – а то је зато што јавни здравствени систем тренутно не даје одговор у овој области. Треба напоменути да је ментално поремећеним, али и хендикепираним уопште, чија је финансијска ситуација веома тешка на дневном нивоу, чак и без везе са стоматолошким третманима, још теже да примају ове третмане, ако и када је то неопходно. Комбинација озбиљних психичких проблема и тешке економске невоље доводи до тога да се ови људи суочавају са сломљеним коритом и потпуним ћорсокаком када је то неопходно, а понекад и хитно збрињавање зуба. Мора се узети у обзир да данас, заправо, не постоји
8) Подручја за хоспитализацију – особа којој је тренутно потребно масовно психијатријско лечење у јавној болници или клиници може га примити само у клиници или болници која је у близини његовог подручја становања. Постоје случајеви када пацијенти преферирају, из овог или оног разлога, да се лече у другој клиници – не нужно у оној која је веома близу подручја њиховог становања. Пацијентима треба омогућити слободу избора – а пацијенту који није задовољан третманом на одређеној клиници или болници треба дати могућност да се пресели у клинику или болницу на другом месту. Ова опција је тренутно дата у свим другим областима медицине – и нема разлога да се негира слобода избора у погледу места лечења само у области менталног лечења. Штавише: таква слобода избора, ако је дата,
9) Свест становништва – општа популација понекад показује веома значајно противљење када су у питању третмани за ментално здравље који се дају у области у којој људи живе – нешто што произилази из недостатка свести и непризнавања области – и без икаквог практично или логичко оправдање. Смањење отпора и невољности становништва кроз одговарајући системски информациони систем свакако може олакшати живот пацијената и пацијената којима је живот у сваком случају веома тежак због саме болести и инвалидитета. Недостатак свести у друштву у којем живимо изазива случајеве приговора становника на отварање хостела или третмана у близини места где живе – нешто што доводи до значајних кашњења у отварању ових објеката, а понекад чак и на спречавање њиховог отварања по тужбама становника. Штавише: постоји поприличан број случајева у којима постоји намерно узнемиравање становништва према овим установама за збрињавање када се налазе у њиховом подручју становања – и врло је могуће да би подизање свести јавности могло довести до значајног смањења број ових случајева.
Поздрави,
асаф бењамини,
Улица Костарике 115,
Улаз А-стан 4,
Кирјат Менахем,
Јерусалим,
ИЗРАЕЛ, поштански број: 9662592.
моји бројеви телефона: код куће-972-2-6427757.
Мобиле-972-58-6784040.
Фак-972-77-2700076.
пост Сцриптум. 1) Мој матични број: 029547403.
2) Моје е-маил адресе: 029547403@валла.цо.ил
или: асб783а@гмаил.цом
или: ассаф197254@иахоо.цо.ил или: асс.бениамини@иандек.цом или: а32ассаф@оутлоок.цом или: ассаф002@маил2ворлд.цом
или: ассафффф@протонмаил.цом
3) Оквир лечења у којем сам био до 16. марта 2021. (због континуираних резова и смањења буџета за здравство и социјалну помоћ и недостатка третмана ових питања у одсуству функционалне владе или Кнесета) остао сам, хронично оболели од веома озбиљних болести и проблема без одговарајућег оквира лечења. Све моје покушаје да пронађем одговарајући оквир лечења за њу могу се ослонити на глинене посуде – и не може се рећи колико ће ова катастрофална ситуација трајати):
Удружење “Реут”-Хостел “Авивит”,
Ха Авивит 6,
Кирјат Менахем,
Јерусалим,
Израел, поштански број: 9650816.
Бројеви телефона у канцеларијама хостела:
972-2-6432551. Или: 972-2-6428351.
Е-маил адреса хостела: авивит6@барак.нет.ил
Социјални радник из тима хостела, са којим сам био
контакт: Ошрат-972-50-5857185.
4) Породични лекар код којег сам на праћењу:
др Брандон Стјуарт,
“Клалит Хеалтх Сервицес” – амбуланта “Таиелет”,
Улица Данијела Јановског 6,
Јерусалим,
ИЗРАЕЛ, поштански број: 9338601.
Број телефона ординације клинике:
972-2-6738558. Канцеларија клинике
број факса: 972-2-6738551.
5) Детаљи о редовним лековима које узимам:
- Психијатријски лекови:
А.Серокуел-
2 пилуле од 300 мг сваке вечери.
Б.Тегретол ЦР-
400 мг – свако јутро. 400 мг – свако вече.
Ц .Еффекор-
150 мг – свако јутро. 150 мг – свако вече.
- симвастатин-
10 мг сваког дана увече.
6) Испод је листа здравствених проблема од којих патим:
- Ментална болест-компулзивни синдром ОЦД као и болест дефинисана као шизо-афективни поремећај
- Псориатиц Артхритис.
- Неуролошки проблем чија дефиниција није јасна. Главни симптоми проблема: предмети који ми падају из руку а да не приметим, вртоглавица, губитак осећаја у појединим деловима дланова и одређени проблем са равнотежом и држањем.
- Хронична хернија диска у леђима у пршљенима 4-5 – која такође зрачи на ноге и отежава ходање.
- Синдром раздражљивих црева.
- Почетак знакова кардиолошког проблема од прошлог месеца (пишем ове речи у четвртак, 22. марта 2018.). У време писања ових редова још увек је нејасна суштина проблема, која се манифестује боловима у грудима током већег дела дана, отежаним дисањем, али и говором.
- Значајно слабљење вида, које је почело пре око шест месеци (пишем ове речи у понедељак, 19. априла 2021.).
7) Додатни лични подаци: Године: 48.
Брачно стање сингл. Датум рођења: 11.11.1972.
- Да ли сте нашли грешку? Причај ми о томе -
